OŠ „Tatomir Anđelić“ Mojsinje Foto N.V.
ČAČAK – U čačanskom kraju gotovo da nema sela iz kojeg roditelji, koji žive u tim mestima, decu ne upisuju i vode u škole na području grada. Zato se neretko dešava da čačanska sela upravo zbog roditelja koji ne žele da njihova deca pohađaju nastavu u seoskim školama, ostaju bez obrazovnih ustanova. Neverovatno je da pojedini roditelji decu voze i po više desetina kilometara do grada, i ako seosku školu imaju u blizini kuće, pa čak i preko puta samog mesta stanovanja.
Ova pojava naročito je postala uočljiva proteklih dana, kada su snegovi zavejali seoske saobraćajnice, pa su ti roditelji imali velike probleme da svoju decu bezbedno i na vreme isprate na časove.
-Majku sa detetom, koja je autom sletela sa zaleđenog puta, traktorom i sajlama vadili smo iz ambisa. Srećom, prošli su nepovređeni. Međutim, nikom nije jasno zašto naše komšije dete već dve godine voze u gradsku školu, kada imamo lepu i uređenu seosku, koja je njima na 300 metara od kuće. Sasvim je izvesno da će naša škola biti zatvorena, ako i ostali krenu njihovim putem – priča meštanin Bečnja, sela nadomak Čačka.
On dodaje da su njegova deca niže razrede osnovne škole završila u školi u Bečnju i da tamo nikakvih problema nije bilo. On smatra da su deca u manjim sredinama u prednosti, jer učitelj može da im posveti više vremena ponaosob, upravo zato jer u razredu nema po 30 đaka, kakav je slučaj u gradu.
Drugačija situacija nije ni u ostalim selima, Ostri, Katrgi, Mojsinju, Vujetincima, Riđagama, Zablaću, Trnavi, Trbušanima, Gornjoj Gorevnoici, iz kojih roditelji, a obično to budu majke, decu svakodnevno voze u Čačak u neku od gradskih obrazovnih ustanova.
– U Mojsinju imamo seosku školu, ali polovina dece nam ide u druge, veće škole u Mrčajevce, Preljinu ili Čačak. Smatram da je u pitanju čisto pomodarstvo jer poznajem te roditelje. Oni na taj način ostalima pokazuju da imaju novca, žele da voze dete svakodnevno po više kilometara i očito misle da će njihova deca dobiti bolje obrazovanje u gradu. S tim u vezi, napomenuću samo da smo pre par godina, od četiri đaka generacije u čačanskim srednjim školama imali tri učenika koji su osnovno obrazovanje stekli u seoskoj školi u Mojsinju. NJima nije važno da im deca steknu veća znanja, već im je stalo do prividnog prestiža – kaže žitelj ovog mesta, koji zarad mira s komšijama ne želi da mu objavimo ime.
On dodaje da ni van nastavne aktivnosti u seoskoj školi ne nedostaju i da one isključivo zavise od roditelja i njihove zainteresovanosti.
I ako je za mnoge prevoz deteta nepotreban trošak u kućnom budžetu, roditelji koji su decu nižih razreda upisali daleko od mesta stanovanja, smatraju da će im se ta investicija u budućnosti isplatiti.
– U selu u kojem živimo, nema školice baleta, sporta, nema muzičke škole, nema bilo kakvih drugih aktivnosti koje bi mogle animirati decu, naročito onu koja poseduju određene talente. Gradska škola „Vuk Karadžić“, u koje smo upisali dete pruža učenicima brojne mogućnosti od prvog dana, za ostalo tu su privatne školice, kojih u selu takođe nema – rekla nam je Maja, majka sedmogodišnjeg učenika iz sela u okolini Čačka.
Ranijih godina, prema tadašnjim propisima, roditelji su bili u obavezi da decu upisuju u školu koja im pripada u odnosu na mesto boravka. Takva praksa, navode u čačanskoj Školskoj upravi, više ne važi.
-Upoznati smo sa ovom pojavom, ali smo nemoćni da bilo šta preduzmemo, jer zakon roditeljima omogućava da svoju decu upisuju u škole po želji. Sve ovo se odražava i na dugoročan plan rada seoskih škola, jer nikada se ne zna koliko će dece biti upisano u prvi razred. Dolazimo do zaključka da roditelji svojim odlukama direktno utiču na opstanak škole u njihovom mestu – kaže Slađana Patrezanović, načelnica Školske uprave.
Spijunka.rs
