Nakon 20 godina života u Švedskoj i Španiji, Dušica i Velibor Marinković su se vratili u Ovčar Banju i nedavno započeli svoj biznis. Neobične kočije na banjskom šetalištu svakom prolazniku privuku pažnju, jer je u nju smeštena celokupna kuhinja restorana koji vode ovi ljudi.
U omanjoj letnjoj bašti pored kočije često je teško naći slobodnu stolicu, jer se iz kuhinje veštog Velibora duž Morave šire mirisi domaćih jela sačinjenih od namirnica iz kablarskih sela.
– Kada smo čuli da je Banja oživela, uopšte se nismo dvoumili da napustino Barselonu, gde smo prilično pristojno živeli sa dvoje dece. Ovde sam rođena i ovde sam sa svojom porodicom najsrećnija, deca su bezbedna, slobodna. Zdrava sredina, čist vazduh, pecanje i planinarenje, kulturna baština…sve to deca vole – priča Dušica koja je desna ruka suprugu u novozapočetom poslu.
Neobična kočija nalazi se u centru Ovčar Banje, ispred zgrade u kojoj Marinkovići žive. Po uzoru na svetske kuvare, Velibor, inače Kraljevčanin, vešto bira sastojke za jela ispod sača. Ne priprema brzu hranu, već domaća kuvana jela, po kojima je ovaj deo Srbije poznat.
– Kočija je stara oko 200 godina i kupio sam je u Ženevi. Nekada je služila za prevoz novca i hartija od vrednosti. Kamionom sam je dovezao u Srbiju, a zahvaljujući zlatnim rukama stolara Miluna Pejovića uz sela Tučkovo ona je potpuno restaurirana i vraćen joj je život. Taj proces je trajao pune dve godine. Svaki detalj je pažljivo rekonstruisan počev od rude, preko poda do prozora. U njoj se nalaze brojni antikviteti, počev od činija, posuda za vodu, čaša, pa sve do pribora za jelo i pripremu hrane. Sve skupa izgleda kao muzej, a ustvari je mesto gde se priprema i služi hrana – kaže Velibor.
Mališane bračnog para nismo zatekli pored restorana-diližanse, njihovi roditelji kažu da su sa grupom planinara otišli do Savine vode na Kablaru.
– Za decu koja su rođena i rasla u Malmeu, a potom još četiri godine boravka u Barseloni, zelena Srbija je otkrovenje, ne ulaze u kuću. Reka, šuma i planina su im prirasli za srce. Ovčar Banja je svaki dan prepuna turista, domaćih i stranih. Posla ima i uverena sam da ćemo ovde konačno spustiti sidro – kaže kroz osmeh Dušica.
