U Čačku su u toku radovi na izgradnji drugog dela Bulevara vojvode Putnika (Ulica 10). Ova trasa vodi od stare mlekare do Lozničke reke, a dužina deonice je 331 metar, dok će širina bulevara biti od 18 do 22 metra. Saobraćajnica će imati četiri kolovozne trake, razdelno ostrvo i trotoare. Čitava investicija vredna je 102 miliona dinara, od čega je, na zahtev Grada, Vlada Republike Srbije, preko JP „Putevi Srbije“ obezbedila 68 miliona dinara, a 34 miliona izdvojena su iz gradskog budžeta.
-Važno je da će iz bulevara moći da se uključi u ulice Kolubarsku, Strahinjića Bana i Birčaninovu, i na taj način će se napokon rasteretiti Trnavska ulica. Već radimo dalje na projektno tehničkoj dokumentaciji, na eksproprijaciji objekata i zemljišta kod Nemanjine ulice. U narednoj fazi planiramo izgradnju mosta na Lozničkoj reci, spajanje bulevara sa Nemanjinom ulicom, gde će se nalaziti kružni tok, koji će spajati Bulevar Oslobođenja, Ulicu dr Dragiše Mišovića i Nemanjinu. Ovaj bulevar će biti saobraćajna žila kucavica grada Čačka i očekujemo potpuno rasterećenje centra grada od saobraćajnih gužvi, uz pretvaranje dela Ulice župana Stracimira u pešačku zonu – rekao je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.
Kako je istakao, u protekle tri godine je dosta urađeno na ovoj trasi. Prevashodno projektno tehnička dokumentacija, kao i rešavanje imovinsko pravnih odnosa, koje je i omogućilo početak druge faze izgradnje. On je istakao i veliku zaslugu Gradskog pravobranilaštva, koje je dobilo spor sa „Železnicama Srbije“ i na taj način je dobijeno skoro 80 odsto ove trase u sudskom sporu, bez potrebe za naknadom.
Od Vlade RS dobijeno je 68 miliona dinara preko JP „Putevi Srbije“, a 34 miliona je obezbeđeno iz budžeta Grada, od čega će 13 miliona JKP „Vodovod“ investirati u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, JP „Gradac“ sedam i po miliona u javnu rasvetu, a 13,5 miliona dinara Grad je isplatio za eksproprijaciju, pri čemu je uklonjeno 15 garaža i devet objekata, koji su se nalazili na trasi.
Kako je istakao Todorović, očekuju se i ulaganja od republičkih javnih predzeća, „Elektroprivrede Srbije“, „Srbijagasa“ i „Telekoma“, kako bi se obezbedilo sve što je u njihovoj ingerenciji.
