.jpg)
.jpg)
.jpg)
Kultura
now browsing by category
Zvezde elektronske muzike krajem juna na Goču, dobro raspoloženje i podizanje ekološke svesti na jednom mestu
Dejan Milićević, Lea Dobričić, Marko Milosavljević, Nemax, Peter Portman, Last 95, ConstantinV, Vladimir Adid, Dea Tosh, Ana Petrov
VRNJAČKA BANJA – Nakon više od godinu dana zatvaranja svih manifestacija zbog korone, na planini Goč će krajem juna biti održana prva velika žurka na otvorenom. Na jednom mestu okupiće se neki od najeminentnijih umetnika iz sveta elektronske muzike iz Srbije kao što su Dejan Milićević, Lea Dobričić, Marko Milosavljević, Nemax, Peter Portman, Last 95, ConstantinV, Vladimir Adid, Dea Tosh, Ana Petrov i mnogi drugi.
GOČ EKO fest biće održan na banjskoj strani planine Goč, na 13 km od centra Vrnjačke Banje i to od 25. do 27. juna i realizovaće se po ugledu na slične svetske manifestacije. Naime, osim dobre muzike i zabave, posetioci će kroz edukativne programe eko zone moći da učestvuju u ekološkim radionicama, edukaciji iz oblasti lekovitog bilja, uređenju nekoliko izletničkih lokacija. Cilj radionica je da se znanja iz oblasti očuvanja životne sredine kroz raznolik program ponude pre svega omladini.
Karte za Goč Eko fest se mogu kupiti i online na ticket.rs i na prodajnim mestima u Vrnjačkoj Banji, a organizatori suspremili posebnu akciju za sve one koji kupe četiri karte, petu dobijaju gratis.
Izvor: Špijunka
Soglasje života Branka V. Radičevića
Na Brankov rođendan, 14. maja iz Gradske biblioteke Čačak stižu lepe vesti. Uskoro sledi potpisivanje ugovora sa naslednicima o poklonu lične biblioteke i predmeta pesnika, novinara, knjižavnika, osnivača manifestacije Disovo proleće i Sabora trubača u Guči, jednostavno rečeno velikog Branka V. Radičevića.
Rođen je 1925. godine u Ivanjičkom sokaku u Čačku kao šesto dete Velimira i Kosare Radičević. U svet književnosti otisnuo se 1945. godine s zbirkom „Sutonski daniˮ, štampanoj u rodnom gradu gde je radio kao novinar. Za života je potpisao oko 70 knjiga poezije, romana, pripovedaka, priča, narodnih umotvorina. Njegova dela su već samim naslovom unosila novine i preokret u srpsku kulturu. Među najpoznatije publikacije ubrajaju se:, „Vojničke pesmeˮ, „Večita pešadijaˮ, „Plava linija životaˮ, „Sa Ovčara i Kablaraˮ, „Bela ženaˮ, „Zemljosankeˮ, „Pesme o majciˮ, „Srbijaˮ…
Posebno je budno praćeno Radičevićevo veličanje srpskih junaka iz Velikog rata. Uvek spreman da osvetli svaku tačku zavičaja, osmislio je reč krajputaš, a junačke i zemaljske pesme objedinjenio u knjizi „Zemljaˮ, objavljenoj 1954. godine.
Gradska biblioteka „Vladislav Petković Disˮ emitovaće zapise materijal Branka V. Radičevića na svom Jutjub kanalu i Fejsbuk stranici od 14. do 19. maja i time ujedno obeležiti i dve decenije od smrti Branka V. Radičevića podsetivši da se Brankova plava linija života nastavlja.
Izvor: Špijunka
Veče sa Pecom Popovićem u petak u Domu kulture
ČAČAK – KULTURNO–obrazovni program čačanskog Doma kulture organizuje u petak, 16. aprila “Veče sa Pecom Popovićem”, manifestaciju posvećenu novom romanu domaćeg publiciste i vodećeg rok kritičara.
“Ako nečije ime može biti sinonim za neku važnu formativnu pojavu kada je reč o rokenrolu, onda je to Petar Peca Popović, rok kritičar, novinar, pisac, kolumnista i urednik novina. Njegova knjiga „Tragovi u beskraju“, to i potvrđuje. U njoj se Popović sa pijetetom i strašću osvrće na markantne ličnosti rokenrola, one koje su ostavile dubok trag u popularnoj kulturi”, navodi se u saopštenju organizatora.
Na predavanju i promociji nove knjige autor će govoriti Džou Kokeru, Gremu Parsonsu, Pitu Sigeru, Skotu Vokeru, ali i o Davorinu Popoviću, Margiti Stefanović, Lazi Ristovskom, Ipetu Ivandiću, Arsenu Dediću, Zoranu Modliju. U programu učestvuje i Mihajlo Pantić, pripovedač, kritičar,profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, glavni urednik Književne opštine Vršac. Program će biti održan u Velikoj sali Doma kulture sa početkom u 19 časova.Ulaz je sloboda, uz napomenu da se posetioci pridržavaju propisanih epidemioloških mera.
Izvor: Špijunka
Izložba Risim scenograf
U izložbenom prostoru galerije Risim od 1. aprila do 1. juna 2021. ljubiteljima umetnosti i filma biće dostupna izložba pod nazivom Risim scenograf, koja će ovoga puta svetlost baciti na značajan scenografski rad čačanskog umetnika Bogića Risimovića Risima i njegove doprinose u svetu filma.
Stvaralački opus Bogića Risimovića Risima obiman je i raznolik. Pored ostalih umetničkih ostvarenja koja su do sada bila u prvom planu, Risim se bavio i scenografskim radom. Tragovi ovog polja njegovog stvaralaštva sačuvani su u zbirci Umetničke galerije Nadežda Petrović.
- Foto: Galerija Nadežda Petrović
Izložba Risim scenograf je umetničko-dokumentarnog karaktera i podeljena je na više celina od kojih su neke grupisane prema filmskim ostvarenjima, dok postoje i celine koje se ne odnose samo na ovaj rad već i na šire kreativne dosege koji su pratili snimanja filmova.
Jezgro postavke čine scenografska rešenja iz kultnih filmskih ostvarenja nastalih tokom saradnje sa rediteljem Purišom Đorđevićem: Jutro, Podne, Kros Kantri, Biciklisti, Skerco. Osim navedenih, izložena su i Risimova scenografska rešenja za film Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji reditelja Bate Čengića (iako do konačne saradnje između pomenutih ličnosti nije došlo).
Prema rečima autorke izložbe Katarine Dukanac Stevlić,…Cilj postavke je predstavljanje, do sada neistražene oblasti u umetničkom radu slikara, ali i izuzetno vrednog dela fonda Umetničke galerije Nadežda Petrović, koja je prepoznala višestruki značaj njenog organizovanja.
Pored materijala iz fonda galerije, na izložbi će biti predstavljeni i eksponati koji su za potrebe izložbe dobijeni iz Jugoslovenske kinoteke iz Beograda, Programskog arhiva RTS-a, Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka (Zavičajnog odeljenja i Digitalne biblioteke Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“) i sa sajta Istorija Čačka.
Kustos izložbe je muzejski savetnik, Julka Marinković.
Usled nepovoljne epidemiološke situacije, otvaranje u uobičajenom obliku uz prisustvo publike se neće održati, već će izložba biti dostupna publici za pojedinačne posete od 2. aprila.
Izvor: Špijunka.rs
Gradi se “Prirodnjački centar” u Ovčar Banji vredan više od 22 miliona dinara
Milun Todorović gradonačelnik Čačka i Vojin Jakovljević direktor Tutističke organizacije na potpisivanju ugovora u kabinetu gradonačelnika.
foto: instagram- milun_todorovic
ČAČAK – U Čačku je danas potpisan ugovor o prenosu sredstava, na osnovu kojeg će se uskoro krenuti sa izgradnjom “Prirodnjačkog centra” u Ovčar Banji. Gradonačelnik Čačka Milun Todorović i direktor Tutističke organizacije Vojin Jakovljević, potpisali su ugovor o prenosu sredstava, koje je grad Čačak dobio na konkursu za subvencije Ministarstva za zaštitu životne sredine. Subvencijama pomenutog Ministarstva, u iznosu od 22.160.000 dinara, biće finansirana izgradnja “Prirodnjačkog centra” u Ovčar Banji, kao deo dogovorenih radova sa Vladom Republike Srbije.
- Foto: TOČ
– Bivša osnovna škola u Ovčar Banji biće preuređena u budući “Prirodnjački centar”, tačnije deo će biti preuređen za prirodnjački muzej, a ostatak će biti adaptiran i služiće kao centar za edukaciju o zaštiti životne sredine. Radovi kreću za mesec i po dana – izjavio je Vojin Jakoviljević, direktor TOČ-a.
Izvor: Špijunka.rs
“DISOVA NAGRADA” STEVANU TONTIĆU
ČAČAK – Žiri za dodelu Disove nagrade u sastavu: Saša Radojčić, Marko Avramović i Mihajlo Pantić (predsednik), nakon tri elektronske sednice jednoglasno je doneo odluku da Disovu nagradu za 2021. godinu dodeli savremenom srpskom pesniku Stevanu Tontiću.
Kako se navodi u obrazloženju žirija, od prve objaljene knjige “Nauka o duši i druge vesele priče“ (1970) do za sada najnovije sa naslovom “Hristova luda“ (2017), Stevan Tontić je sazdao bogat i razgranat pesnički opus koji je, rastući pratnjom putanje vremena, uvek ostajao u znaku vrlo aktivnog odgovora kako modernoj srpskoj pesničkoj tradiciji u čijem nizu je Vladislav Petković Dis jedan od nezaobilaznih utemeljivača i orijentira, tako i gotovo svim, po pravilu teškim, neodgonetljivim pitanjima našeg doba, te posebno, disovski rečeno, iskušenjima “naših dana“.
– Stevan Tontić se kao pesnik menjao, upravo u duhu promena vremena kojem je bio svedok, pa njegov stvaralačkih opus gledan iscela predstavlja uzoran primer i skup različitih poetskih formi, tematskih preokupacija, primenjenih postupaka i iskaznih intonacija. Uprkos tim evidentnim promenama, ili možda baš zahvaljujući njima, od mladalačke začuđenosti svetom, preko rezignacije i melanholije uslovljene usvojenim tragičkim iskustvom, do okretanja pogleda prema visinama (što su, nimalo slučajno, i neka od ključnih svojstava Disove poezije), Tontićev pesnički glas uvek je ostajao prepoznatljiv i samosvojan. U stalnom kretanju između svetog i profanog gorki subjekt Tontićeve poezije, ne želeći da zataji, nego, naprotiv, da naglasi pomenutu vezu sopstvenih lirskih i misaonih promena sa promenama sveta i doba u kojem se obreo, ostavio je neizbrisivi trag u jeziku pesme. Za Tontića je, kao i za Disa i druge značajne srpske i svetske pesnike, poezija ne samo najdublji i najsmisleniji način razumevanja života i sveta, nego i poseban vid iskupljenja, dokaz da je postojanje svake pojedinačne ljudske egzistencije neponovljiv čin. Žiri sa radošću i posebnim zadovoljstvom pozdravlja Tontićevo neodustajanje i pohvalu životu izraženu stihom, i bezrezervno smatrajući da je njegov opus dostojan nagrade Disovog imena, prvi čestita dobitniku – navodi se u obrazloženju žirija.